Lice tvoje, Gospodine, ja tražim...
23.09.2006., subota
|
Da pisem post - kasno je, i umoran sam... Jesam li uopće nadahnut za kakvo piskaranje? A kako ne bih bio... Danas okrećem novu godinu svoje starosti... I nije tako puno... Ali sam stariji... Sretan mi rodjendan! Lipo sam proveo dan. Bura, sunce, grožđe, mošt, stara izba, stare kuće u kojima su moji stari živili... I vidio sam tako puno svojih koje rijetko viđam... To je bilo lipo... Slomio sam se! Ali, nije mi ža! Dugo godina nisam bio sa svojima da im pomažem... A moj stari tako strastveno oko vina radi. Još kad bi ga pio, to bi bilo bolje. Ovako se muči da napravi štogod onima koji se priko lita okupljaju oko starog ognjišta... Prolazio sam između onih starih kuća, oko kojih sam ko dite trčkarao, prpao se u pijesku, igrao se sakrive, tuje, rata - sa svojim "drugovima"... Samo, danas nisam vidio staru babu Maculu, niti Ivulju, niti dida Miju... A ni mog dida Pere već dugo nema... Ni babe Zore... A najslađe mi je bilo krast tuđe trišnje... Danas to ovoj dici nije zanimljivo! A ja sam sretan što su me ćaća i mater rodili baš tada, ne tako davno... Gospodine, hvala ti što si me pozvao da postojim! Odo sad spavat... |
